Radiotalasno uklanjanje ispod 10 promena
Radiotalasno uklanjanje kožnih promena predstavlja vrstu dermatohirurškog zahvata. Radi se o radiofrekventnoj elektrohirurgiji koja je razvijena u cilju preciznog uklanjanja promena na koži uz minimalno krvarenje i gotovo neprimetno ožiljavanje.
Aparat kroz elektrohirurški nastavak nalik nožu isporučuje visoko frekventnu struju pri niskoj temperaturi zbog čega minimalno oštećuje okolnu kožu.
Ova metoda ima direktan terapijski efekat na tkivo i pored upotrebe u dermatologiji, koristi se i u drugim granama medicine (ginekologiji, kardiologiji, plastičnoj hirurgiji, oftalmologiji, ortopediji, urologiji, neuro i opštoj hirurgiji).
Kako se izvodi radiotalasno uklanjanje?
Elektrohirurški sistem čini elektrohirurški generator, aktivna i pasivna elektroda i pacijent. Pre intervencije na promene se nanosi anestetik u obliku kreme ili intradermalne injekcije ispod mesta koje bi trebalo tretirati. Nakon radiohirurškog isecanja, promena se uklanja sterilnom pincetom.
Najčešće postavljena pitanja
Ova metoda se koristi za uklanjanje benignih kožnih lezija: hemangiomi, ciste, meki fibromi, viseće bradavice, seboroične keratoze, kondilomi, ksantelazme, bradavice na šakama i stopalima, moluske, piogeni granulomi, teleangiektazije.
Ne smeju se ovom metodom uklanjati pigmentne promene (mladeži) zato što je za njih jedino indikovana klasična hirurška intervencija (ekscizija in toto) kojom se uklanja cela pigmentna promena i materijal šalje na PH analizu. Ne mogu se uklanjati promene čija je baza veća od 1 cm.
Radiotalasno uklanjanje traje kratko, svega nekoliko sekundi i praćeno je minimalnim, gotovo neprimetnim krvarenjem.
Nekoliko minuta pred početak nanosi se anestetik u obliku kreme za uklanjanje manjih promena. Za uklanjanje većih promena sa kože koristi se intradermalno ubrizgavanje anestetika radi obezboljavanja polja intervencije, tako da je sama procedura bezbolna i komforna za pacijenta.
Nakon intervencije nema potrebe za ušivanjem tretirane kože kao i previjanjem. Očekivano je stvaranje manje ili veće kraste zavisno od veličine uklonjene promene. Obično se savetuje upotreba antibiotskih masti sledećih nekoliko dana do potpunog zarastanja tretiranog mesta.
Pre svakog uklanjanja bilo koje promene na koži neophodno je uraditi dermatološki pregled sa dermoskopijom kojom će se utvrditi da li je neku promenu moguće tretirati na ovaj način. Takođe treba naglasiti da ovoj metodi ne smeju biti podvrgnute trudnice kao ni pacijenti kojima je ugrađen pejsmejker.
Nakon tretmana je očekivano nastajanje hemoragične kraste koja obično spontano otpada za 3 do 10 dana zavisno od dubine i veličine tretirane promene. Nakon toga koža može biti svetlo ružičaste boje ili svetlija od okolne netretirane kože što se smatra normalnim procesom zarastanja i vremenom se ona izjednačava sa okolinom i postiže se maksimalan estetski efekat.
